Biti u dodiru sa odećom
Udobna, neudobna, lepa, atraktivna, za spavanje, za rad… Namena određuje, ZA se pita…za šetnju, za kupanje, za ovo, za ono.
Imamo mi i primarno odelo, samo za nas krojeno, menja se iz sezone u sezonu, dizajn savršen, višenamensko…jako, jako poznata marka TELO. Čuli? 100% jeste.
E sad je samo pitanjce, da li je živo ono ZA i za ovo Telo odelo.
Da li činiš i biraš ZA za njega i Sebe u njemu? Čitaš li mu uputstvo za održavanje? Zna da se skupi ako se loše tretira. Ako ima naviknuti misaoni tretman – ne sviđa mi se moja noga, kada bi mi oči bile, ovi moji zubi, smršaj, i vežbaj iz osećaja neadekvarnosti. Drži suze, drži smeh, stisni zube, nije lepo tako da se sedi, prekrsti noge…i od bla, bla do bola koji steže. I onda je neudobno i imaš želju da iskočiš iz njega. Kako kažemo, „ da iskočimo iz kože“.
Neeeee… „Telo je sveto odelo“, kaže Martha Graham. Telo je naša pojavnost. Telo je gustina života u nama. Sve što stvaramo kroz njega prođe, a kada nije tako, vidi se oskudica u stvorenom. Nije dobilo naš puls, pa zamire kada se veza preseče. Nismo ga u Telu osetili, da bi mu dali životnost, slušali puteve i pustili u svet.
Svaki unutrašnji pokret kome smo podarili svesnost, postaje naš vodič ka našoj kreativnosti. Na taj način upoznajemo puteve naše radosti i osobenosti. Čulnost svog bića nam nudi i prijatno i neprijatno na upoznavanje i sagledavanje, pa usmeravanje. I tako sve na pozornici svog dana, svaki dan po malo pozornosti i nastup života je pod svetlom. I ovacije možeš čuti, sebi se obradovati. Sebi za Sebe. Jer umetnost se desila.
E to je sveto, sveta odeća, Telo kao mesto krojenja umetnosti. Svaki dan pomalo. Umetnost prvo teče krvotokom i diše, pa onda bude nešto novo skrojeno. Jer krojač ima skrojeno sveto odelo.