I da je najsavršeniji i najlepši položaj, opstajanje u njemu je trpljenje odabrane pozicije, jer tako treba.

E tako, ispravi se, uvuci stomak, malo spusti ramena… i to je to, sada si svečano neživo biće. Lutka, lutak, prelepo ali neživo. Ne diše, ne menja se. Ne iskušava život. Spolja zadovoljen normativ unutra šupljina, Tebe nema.

Pozicija je težnja ka konačnom, kakvo god da je, lepo, ne lepo, konačnom. Ta-Naaa momentu!

Želja za pozicijom ide iz pitanja, kako treba da stojim, sedim, hodam, jel ovako, onako? Reci mi kako da sedim sa Sobom.

Nema Tvoje pozicije, ali ima bogatstvo Tvojih smerova. Ima puteva i smerova daha, plitkog kad je frka i dubokog kad je opuštencija. I čitav spektar između. Ima smer skeleta koji nudi red, koji čuva od izvrnutih zglobova, ičašenja. Smer i stalni tok emocija, oseta i neoseta. Tok misli, ideja, slika, briga. Mi smo promena. Nije to neka mudrost, dah ti stalno to saopštava.

Čak i u procesima oporavka od telesnih povreda, podrška kroz fiksaciju radi stabilizovanja pokreta je ograničena na neki period. I onda će i ruka i noga i kičma u pokret izNova. Dah ne pristaje na poziciju. Naš unutrašnji pokret traži puteve, smerove kuda se kretati.

Da, traži svoje puteve, ne pozicije… Ne smeštaj Sebe, ne popravljaj, ne postavljaj, nego se povezuj.

Povezuj se sa Sobom , trenutnim životom u sebi. On teče, dešava se. Oslušni i zastani kada uočiš da staješ na put toku sa svojim- treba, mora i drugim navikama.

Biti u dodiru sa Svim Svojim nije uvek prijatno, jasno, i zato neću reći da su pozicije nekorisne ZAUVEK. Jer je i to misaona pozicija u kojoj venem. Tako da nije ideja da NIKADA ne odaberem poziciju, nude one nekad sjajno bezbedno mesto. Ali je ideja da BIRAM, to je znak da imam puteve.

Podseti Sebe da dišeš i biraš, to je prvi smer koji te vodi do novih smerovaaa..

I nek se množe