Kako prilaziš vratu svom?
Imaš li ključ? 
Odazivaš li mu se? Ili trpiš bol?

Ili ide ovako..

Otvaraš vrata apoteke, da bol nestane. Otvaraš vrata vežbanja da vrat ojača. Otvaraš vrata masaže sa se vrat olakaša i omekša i otpusti. Otvaraš vrata spa centra, da se relaksiraš. Otvaraš vrata raznih znanja, učenja.

Otvaraš li vrata Vrata?

Šta vrat kaže?
Žao mi je što ovo saopštavam, ali Ti nikad nećeš znati da budeš vrat. To samo Vrat zna. U njemu su sve mudrosti bivanja vrata. Ti ili mu daješ značaj u danu ili ne. Lepo je ponegovati ga, pomoći mu u bolu, ali ne kalupiti ideju šta vrat treba i kako on treba da bude.

Pah, ako je tako, onda si vratu zalupio vrata. Nema komunikacije. Bolovi će kucati, a od nekih će da zvoni i glava. Jer, poništvajući bol vrata, poništavamo priču koju nam donosi.

Vrat zove na upoznavanje i uvažavanje. Da, tako je. I zna da otvori put kada ga samo čuješ. Dodir prisustva mu mnogo znači. Mnoga vrata su tako prvo bila odškinuta, pa su posle i balkoni bili otvoreni. Ali, po malo se otvaralo i sve je bilo dovoljno. Vodič je dijalog, dijalog dodirom. Pažnja sa kojom mu priđeš je Ključ, odabir mesta gde se srećete je kuc-kuc, a doPuštanje je otvaranje. I tako se desi otvaranje vrata Vrata. Svaki deo nas nosi priču..

Vrat će pričati pred kojim životnim situacijama se ušuškao među ramena, pred kojim se povijao, gde je rastao, šta je sve okačeno o vrat… I kako mu je bilo kada je samo glava iznad vode, šta trpi kada su nam svi na grbači, kako odiše kap parfema na njemu; poljupcima, dahom , dodirom obgrljen, pupčanikom obavijen..ako duboko ponire u priču i kada se vine do ponosa kada je okićen nakitom nasleđa ili maramom leta. Sve tvoje proputovalo je Vratom.

Kako li tvoja priča počinje?

Bila jednom jedna vrata Vrata…