Aleksander tehnika je jednostavna metoda
Kada kažem jednostavna, mislim na edukativnu metodu, čija je osnova jednostavnost koju nam je dala priroda, ili još bliže – prirodna anatomija. F.M. Aleksander nije stvorio, već zapazio kako organizam kao celina koja ima svoje zakonitosti, i odstupajući od njih uslovljavamo telo da postavi sebe van svoje prirodnosti da bi opstalo. Povezanost i uzajamnost sistema se ogleda u svakoj promeni. Sagledavanje čoveka kao celinu i poštovanje psihofizičkog jedinstva je krucijalna vrednost tehnike. Shvatio je da upotreba Sebe kao celovitog bića može biti slobodnija i uticati na sve radnje koje čine dan.
Navika
„Ljudi ne određuju svoju budućnost, oni određuju svoje navike a njihove navike određuju njihovu budućnost.“
F.M. Aleksander
Navika po navika i to sam ja. Šta želim reći? Naše navike oblikuju naše postojanje, i onda kažemo za sve što nas uznemirava da ugrozava naš habitus. A vide li ti ove divne reči, habitus, kao postojanje, kao telesni stav, ponašanje. U biologiji je zastupljena kao opis spoljnog izgleda bića.
Habitualno, naviknuto, ustaljeno ponašanje je deo nas, to jesmo mi. Navike kojima smo uspostavljali svoj ritam su učinile da se osećamo sigurni u svojoj svakodnevici i to je jako korisno. Međutim, navike koje smo stekli ne prateći svoj ritam već ritam nametnut spolja, mi nismo dovodili u pitanje koliko je korisno to po nas, prosto smo je usvojili. Ono što je meni uvek neverovatno, što navike koje nam služe i koje nam štete jesu jednak deo našeg habitusa. Nećemo reći, loš habitus, već samo habitus.
Upoznavanjem svojih navika mi upoznajemo sebe. Kada osvestimo jednu telesnu naviku na dnevnom nivou, utičemo na promenu nas kao celine. Ako je moja navika da stojim oslonjena uglavnom na jednoj nozi, koliko je meni blizak doživljaj stabilnosti u nogama? Šta se dešava u telu kada svesno doživim stabilnost u obe noge? Buđenje oslonaca u meni, budi nova opažanja.
Jedna od jako moćnih osobina u našem razvoju jeste naša prilagodljivost. Neverovatno je koliko je čovek spreman da se prilagodi nekim teškim situacijama, naše tlo je veoma upoznato sa tim. Međutim, neke stečene navike usled promene ostaju, mi znamo da ih zadržimo. Tako da su navike merna jedinica lične promene habitusa. I za stagnaciju i za razvoj su početna odrednica. Menjajući navike, menjamo sebe.
Disanje u procesu šaputanja „Ah“
Kako je povratak glasa bio glavni razlog nastanka tehnike, pažnja na sam dah i disanje je ključna. Promene u nama se ogledaju kroz disanje. Proces šaputanja „Ah“ je osvećivanje disanja i navika koje slabe kapacitet ovog prirodnog procesa, kao i potpuno zaustavljanje daha u nekoj kretnji. U dahu i govornom glasu prepoznajemo gde smo trenutno u telu otvoreni, a gde zatvoreni da se talas disanja neometano kreće.
Tok umesto cilja
Kada čovek postavi neki cilj, često sva pažnja bude predata samo cilju. Odlaskom u cilj, pristnost u putu opada ili je nema. Kada to svedemo na radnje koje su naša dnevna rutina shvatimo da smo u njima nepristni. Kretajući se na taj način, iskustvo puta do cilja izostaje. Nama ovladavaju automatske reakcije, i nismo svesni načina kako nešto obavljavljamo. „Mislim dok činim“ u Aleksander tehnici je poziv na prisutnost u procesu, a ne samo prozvodu svojih radnji.
Primenjena anatomija
Anatomija i poznavanje skeleta u Aleksander tehnici je u službi funkcionalnosti pokreta. Skelet nas podseća na red poštovanja dužine i trajanje pokreta. Pronalaženje oslonaca u skeletu je prvi korak ka prirodnosti naše kretnje. Znači, nije nam cilj da znamo tačan naziv kosti, već kako ona uslovljava dinamiku pokreta. Naš pokret se uvek realizuje mišićima putem zglobne veze vođeni nervnim sistemom. Preskakanjem reda naši pokreti bivaju sputani, mišići su u velikoj kompenzaciji, a naši zglobovi oštećeni. Zato nam je važno znanje o skeletu i upotrebi tog resursa u svakom danu.
