Primarna kontrola
Primarna kontrola je naziv za prirodnu koordinaciju tela, kroz sistem odnosa glava-vrata-trupa. Primarna kontrola je kao osnovni organizator tela. Upoznavanjem dinamične veze između vrata-glave-trupa, uspostavlja se odnos sa svim delovima celovitog i složenog ljudskog organizma na jednostavan način. Iako u svom nazivu sadrži reč kontrola, odnos između delova u okviru celine se ne uspostavlja putem pozicioniranja, već putem slobode jednog prema drugom. Primarna kontrola omogućuje da se kroz slobodnu koordinisanu kretnju uspostavi primarni kontakt sa sobom. Primarno biti u dodiru.
Nepouzdana čulna percepcija
Čulni doživljaj sebe, putem kinestetičkog čula, pruža doživljaj sebe kroz sebe, i sebe u odnosu na prostor. Kinestetičko čulo putem nervnog sistema obaveštava o telesnom položaju i pokretu. Međutim, najveće otkriće tokom AT praske, je da čulni doživljaj može biti nepouzdan, zbog navika koje su se postepeno ukorenile kao naša „normalna“ kretnja. Recimo, doživljaj uspravnog stava je često u preteranoj mišićnoj tenziji, zabačenih ramena unazad, pa vođenje pokreta ka prirodnijem stavu, nepozdana čulna percepcija će obavestiti da je ta kretnja nepoznata, pa čak i neprirodna. Kroz reedukaciju, kinesteičko čulo se u svom ritmu obnavlja i gradi nove nervne puteve.
Inhibicija
Inhibicja je definisana u Aleksnder tehnici kao svesna mogućnost čoveka da zastane i odloži reakciju na stimulans. Kroz inhibiciju se prepoznaju stimulansi i reakcije na njih. Postoje stimulansi na koje postoje jake reakcije, veoma uočljive, a postoje i oni na koje imamo tako delikatnu reakciju. No, u oba slučaja utiču na čoveka kao celinu i određuju dostupnost i način korišćenja svojih ličnih kapaciteta.
Inhibicija je svesna, odabrana pauza u kojoj se uočavaju impulsi reakcije kroz koje su izgrađene nekorisne navike. „Feel the force of habits“, ili „Oseti snagu navike“ rekao je Piter Mek Donald podučavajući. Kroz inhibiciju širimo svesnost svojih reakcija i odabir novih načina odgovora na stimulans. Na taj način se proširuje naša pažnja i kapacitet da se prepustimo prirodnosti pokreta. Inhibicija je mogućnost da obzerviramo i otpustimo navike. Opažajući naviknute kretnje i benefite od odabira novih kretnji, ona, kao princip, postaje deo našeg kvaliteta koji postepeno integrišemo.
p.s. Inhicbija u Aleksander tehnici ne podleže standardnoj definiciji, stoga inhibicija nema značenje za ukočenost, sputavanje, inhibiranost.
Usmerenja
Usmerenje je dovođenje pažnje na telo u toku mirovanja i tokom kretnje. Naša pažnja u telu je često usmerena na ograničenja, bol, napetosti ili neprijatnosti, zanemarujući celinu. Misaoni procesi znaju da nas potpuno odvedu van tela. Međutim, putem misli i opojmljivanja delova tela možemo usmeriti pažnju da se u telo i vratimo. Usmeravanje pažnje na telo čini unutrašnju dinamiku koja gradi novi puteve u nama. Šta sve nudi celo telo saznajemo širenjem telesne svesti. Na taj način se povećava somatski kapacitet za različita iskustva, koji se ogleda u slobodi naše kretnje.
Tekst ispirisan knjigom „Aleksanderova tehnika“ Ričard Brenan, Beograd, Finesa, 2001. i predavanjem istog autora.