Federik Matijas Aleksander

ya sajt fma

Zvali su ga
"čovek koji diše".

Svaka knjiga o Aleksander tehnici u prvom poglavlju ima priču o samom tvorcu metode, Federiku Matijasu Aleksanderu. Zašto je važna njegova priča? Zato što su se kroz njegov put i traganje od problema ka rešenju postavili prvi principi Aleksander tehnike. Ova priča nije samo uzbudljivo pronalaženje nove metode, već ima značaj i u postavci i održanju tehnike, i za samog autora koji  ju je zabeležio u svojoj trećoj knjizi “The use of the self”.

Aleksander je bio zaljubljenik u Šekspirova dela i odlazio je redovno na časove recitovanja. Razvijao je svoj talenat i postao glumac posvećen Šekspirovim delima. Svoj talenat i ljubav prema glumačkom poslu delio je kroz osnivanje glumačke trupe. Zvali su ga „čovek koji diše“.

Njegovu glumačku karijeru prekinula je pojava problema sa glasom. Kako su se nastupi nizali, susreo se prvo sa promuklošću, koja je dovela do potpunog gubitka glasa. Gubitak glasa uvek se dešavao kada je na sceni, a njegova zabrinutost i razočarenje bili su ogromni. Tragao je za rešenjem, obraćao se lekarima i istrajavao u svakom tretmanu koji je bio ponuđen. Čak je jednom po predlogu lekara ćutao dve nedelje pred nastup, ali kako bi izašao na scenu promuklost se vraćala i opet dovodila do gubitka glasa. Problem sa glasom se dešavao samo tokom recitovanja, u svakodnevnom govoru ga nije bilo.

Aleksander je zaključio da postoji razlika, i da nešto pogrešno radi, što uzrokuje gubitak glasa. Sebi je onda postavio ključno pitanje: „ Šta ja to radim, pa mi glas nestane?“ Lekari nisu ponudili odgovor, ali su se složili da uzrok svakako leži u pogrešnom pristupu i korišćenju tela kao celine.  U potrazi za odgovorom, okružio se ogledalima i krenuo da analizira svoje pokrete i način na koji se ponaša na sceni. Otkrio je niz naviknutih pokreta vrata, glave i trupa koji su uzročno-posledično dovodili do pritiska na glasne žice, kao i na smanjenje disajnog kapaciteta. Širio je telesnu svesnost i primetio da povećana tenzija u jednom delu tela, kao na primer napetost nogu, se prenosi po telu i oslikava na njegovu celinu. Aleksander je posmatrajući sebe sa svih strana, i postepeno razumevajući svoj biološki trodimenzionalni dizajn, izlečio sebe. Uspostavljajući kvalitetnu bazu svom glasu je omogućio da se vrati. Aleksander tehnika je prvo imala naziv Respiratory metod (metod disanja), koji je nastao 1894. godine u Australiji. Aleksander tehnika je ozvaničena u Londonu 1904. godine.

Poznata imena koja su iskusila AT:  Džordž Bernard Šo, Oldos Haksli, Ser Henri Irving (glumac), Ser Čarls Šerington (dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu) i profesor E. Koghil (anatom i fiziolog). Primena Aleksander tehnike i njena zastupljenost ima široke primene. Aleksander tehnika se lepo udomila u umetnosti: glumi, muzici, plesu, gde se primarno koristi telo za izražaj. Tako da na umetničkim fakultetima u Engleskoj, SAD, Evropi i Australiji postoji kao izborni predmet.

Piši ako imaš pitanja

Scroll to Top