Moj rad se ogleda u ponudi istraživanja putanja ka slododi i promenljivosti kretnje tela, nikako ka poziciji. Izlazak iz potrebe da se zadovolji spoljašnji zahtev, i suprotno tome, potreba da se oslušne iznutra, čovek sebi nudi dodir sa nutrinom koja rađa trenutnu istinu. Priroda pokreta se ne može navežbati i savladati, već se ostvaruje veza sa njom kroz svesnost o sebi, i svom biološkom postojanju kao ljudskog bića.

Želja mi je da čoveku ponudim sigurno mesto gde može biti u dodiru sa svojom prirodnošću. U tom prostoru je važno napustiti nametnute pozicije: kako treba da stojim , plešem, pevam, sedim. Iskoračenjem iz normativa, koji nalaže kako telo treba da bude, prestaje kroćenje tela i gradi se poverenje.

Kada se sa telom sprijateljimo, u stanju smo da čujemo i druge svoje potencijale. Telo, kao forma u kojoj čovek bitiše, pruža kapacitet za izražavanje svog kreativnog bića. Podržati telo je podržati prostor za umetnički glas. Zato dajem važnost pokretu i dahu kao glasu promene koja nas vodi ka novim i neistraženim potencijalima. Prirodno u nama je uvek kreativno, naš izvorni poziv da komuniciramo sa stvaralačkim delom nas.